loading

Žene na selu suočavaju se sa brojnim problemima, njihovo udruživanje jedino rešenje

http://www.glaszapadnesrbije.rs/950079/Medjunarodni-dan-zena-na-selu:-Rade-od-jutra-do-mraka,-bez-dana-odmora/

http://www.glaszapadnesrbije.rs/950079/Medjunarodni-dan-zena-na-selu:-Rade-od-jutra-do-mraka,-bez-dana-odmora/


Položaj žena na selu težak je u svakom slučaju, svakog dana i iz godine u godinu.

Foto: RINA

Međutim, epidemija korona virusa to stanje je samo dodatno pogoršala. Mnoge od njih su usled izostanka prevoza u njihovim udaljenim mestima ostale bez posla u pojedinim privatnim firmama, a kao veliki problem postavlje se pitanje njihovog zdravstvenog osiguranja, prenosi agencija RINA.

„Seoske žene su dobre majke, domaćice i supruge, ali i vredne radnice na njivi i u toru. Obeležavanje Međunardonog dana žena je važan datum kad imovaj događaj je šaljemo poruku da je udruživanje put da lakše nađu prolaz do tržišta i lanca dobavljača, radeći na razvoju sela. Žene iz seoskih sredina su među najpogođenijim pandemijom, opterećene su još više kućnim poslovima, brigom o deci koja su kod kuće, ali i o starijim članovima domaćinstva, uz sve druge poslove u koje rade u poljoprivredi. Apelujemo na muškarce da u većoj meri pomažu ženama u obavljanju kućnih poslova, jer i one ravnopravno rade u polju i na njivi”, rekla je NadeždA Satarić, predsednica udruženja žena „Amitu“.

Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela, foto: RINA

Na Međunradni dan žena na selu, 15. Oktobar, žene iz udruženja „Evgenija“ kod Čačka dočekale su u selu Ježivica potpredsednicu Vlade i predsednicu Koordinaconog tela za rodnu ravnopravnost, Zoranu Mihajlović i ovim povodom poručila da žene sa sela žive teško, ali da nisu zaboravljene, i da su Vlada Srbije, Koordinaciono telo, lokalne samouprave i udruženja žena tu da stvaraju bolje uslove za život žena, kao i muškaraca.

„Moja poruka ženama danas je da se udružuju i budu zajedno, jer na taj način možemo da im obezbedimo novac za projekte. Žene su te koje vode računa o gazdinstvima, poljoprivrednoj proizvodnji i garant su očuvanja sela. S druge strane, samo 12% žena su vlasnice gazdinstava, tri od četiri žene rade za smeštaj i hranu, a 60% njih nema pravo na penziju. I zato smo tu da stvorimo uslove da budu zdrave, da dobiju penzije i da imaju bolje, jednake uslove za život”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je dodala i da će zajedno sa udruženjima uputiti inicijativu Ministarstvu finansija i Ministarstvu poljoprivrede za izmenu dva zakona, koja će omogućiti ženama penziono i zdravstveno osiguranje, ali i podsticaje za ranjive kategorije, a to jesu žene sa sela.

„Takođe, radimo i na obezbeđenju bolje infrastrukture, kako bi žene i njihove porodice ostale da žive na selu. A lokalne samouprave upućujemo na to da prilikom planiranja budžeta vode računa i obezbede sredstva i podsticaje i za delatnosti kojima se bave žene”, rekla je Mihajlovićeva.

Milun Todorović, gradonačelnik Čačka, foto: RINA

Milun Todorović podsetio je da četvrtinu svetske populacije čine žene na selu, a samo 2% poseda se vodi na njih, što govori o tome koliko su ugrožene.

„Ove žene čuvaju tradiciju, ali se bore za svoj i opstanak svoje dece i porodica. Naš zadatak je da im pomognemo i da ulažemo u infrastrukturu, ali i da pomognemo udruženjima kao bitnim organizatorima plasmana njihovih proizvoda. Važno je i da osnažimo mlade majke, da izgradimo vrtić u Zablaću i da majke sa sela mogu da ostave decu u predškolskim ustanovama, te da imaju vremena za posao u udruženjima i gazdinstvima. Cilj je da žene na selu imaju isti status kao žene u gradu, da budu jednako poštovane”, rekao je Todorović.

RINA (GZS)

Međunarodni dan žena na selu: Rade od jutra do mraka, bez dana odmo

Žene na selu, čiji opstanak uglavnom zavisi od prirodnih resursa i poljoprivrede, čine više od četvrtine ukupnog svetskog

Danas je Međunarodni dan žena na selu, Foto: GZS

stanovništva. U zemljama u razvoju, žene na selu predstavljaju skoro 43 odsto ukupne radne snage u poljoprivredi. One proizvode i prerađuju većinu dostupne hrane čime snose najveću odgovornost za bezbednost hrane.

Bojana Đorđević iz Ljubića, Foto: GZS

Poljoprivrednice u zapadnoj Srbiji nemaju dana odmora, a kako Bojana Đorđević iz čačanskog sela Ljubić žene na selu rade od jutra do mraka,bez predaha.
“ U odnosu na žene u gradu, mi na selu ustajemo u pola sedam, spremamo doručak i odlazimo u štalu. Ja sam majka troje dece, treba prvo da spremim doručak,pa onda pravo u štalu . Nemaš podelu posla na muške i ženske, sve radiš kao da si na poslu, ako ne i više, ali za to te niko ne plaća. Imaš obaveze kao i žene u gradu, ali i oko domaćinstva , i u štali,i na njivi, uvek na selu ima posla, kaže Bojana.

Žene sa sela praznuju jedino kada je crveno slovo jer to je jedini trenutak kada sebi priušte malo odmora, kaže Rada Petrović iz Stančića.
“ Po meni je žena na selu veća ličnost nego zaposlena žena,žena na selu ima kuću, dvoriste i sve se od nje očekuje. Kada završi kućne poslove,od peglanja, raspremanja, čišćenja i kuvanja, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku,pa se vrati na njivu, a često kao i mi, dok smo se bavili povrtarstvom ne spava, kaže Rada.

Rada Petrović , Foto: GZS

Veću pažnju javnosti imaju zaposlene žene u gradskim sredinama,dodaje Rada.
“ Nikada se niko nije setio da propiše jelovnik za žene na selu, one rade od jutra do mraka i moraju se hraniti zdravo, ali i imati vremena za odmor koji im najviše nedostaje”,dodaje Rada Petrović iz Stančića.

Imajući u vidu da 76 odsto ekstremno siromašnih živi u ruralnim oblastima, obezbeđen pristup proizvodnim poljoprivrednim resursima ženama u selu doprinosi smanjenju svetske gladi i siromaštva, čime žene na selu dobijaju ključni značaj za uspeh nove Agende održivog razvoja do 2030. godine.
Međunardoni dan seoskih žena prvi put je ustanovljen 2008 od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u okviru rezolucije 62/136 od 18.decembra 2007. Ova rezolucija prepoznaje “kritičnu ulogu i doprinos seoskih žena, uključujući i urođeničke kulture za unapređenje poljoprivrednog i ruralnog razvoj, poboljšanje bezbednosti hrane i smanjenje siromaštva.”
Žene na selu su i dalje izložene teškom fizičkom radu, njihov doprinos se gotovo i ne vrednuje, u vrlo malom procentu poseduju imovinu, a brigu o sebi zanemaruju, stavljajući porodicu i radne obaveze na prvo mesto.

POMOĆ

ČačakGlas zapadne SrbijePoložaj žena na selu

ЋИРИЛИЦА