loading

Teška života priča porodica Jelić iz Ivanjice

https://www.srbizasrbe.org/dao-mi-je-bog-njih-tri-da-ih-cuvamo-i-pazimo-teska-zivota-prica-porodica-jelic-iz-ivanjice/

https://www.srbizasrbe.org/dao-mi-je-bog-njih-tri-da-ih-cuvamo-i-pazimo-teska-zivota-prica-porodica-jelic-iz-ivanjice/


Ivanjički kraj – jedan je od najlepših delova naše zemlje i nadaleko poznat kao voćarski kraj. Priroda, ispresecana nepreglednim poljima na kojima dominiraju maline, kupine i jagode, prikazuje nam svu raskoš i lepotu Srbije. Na svakom koraku nailazimo na spomenike-krajputaše – poređane u nizu i farbom „osveženeˮ. Ovi spomenici se po tradiciji postavljaju pored puta, „nad praznim grobomˮ, i posvećeni su postradalim vojnicima sahranjenim u drugim zemljama, odnosno onima kojima se grob ne zna.

Ohrabreni ovom „mrtvom stražomˮ, koja nas podseća na pregnuća i napore koje su naši preci činili kako bismo živeli u slobodi, uputili smo se ka domu porodice Jelić iz sela Gleđice, prve porodice iz opštine Ivanjica koju je naša organizacija posetila.Porodicu Jelić čine otac Miroslav, majka Zorica i tri ćerke – Mladena (16), Marijana (14) i Marija (11). Nažalost, teška materijalna situacija u kojoj se porodica nalazi samo je deo krsta koji Jelići dostojanstveno nose.Najmlađa Marija od četvrte godine živi bez jednog jajnika, a prvi epileptični napad doživela je sa šest godina. Ćerka Mladena rođena je sa teškim deformitetom kičmenog stuba i neophodna joj je operacija za koju Jelići nemaju novčana sredstva. Na kraju, i sama majka Zorica imala je teško detinjstvo. Ustanovljena joj je cerebralna paraliza, koja je uslovila ograničene radne sposobnosti.

Dao mi je Bog njih tri da ih čuvamo i pazimo! Taj dar me čini najsrećnijom, ali zbog svega što im se dešavalo i što se dešava strepim za njih i njihovo zdravlje. Deca su najveće blago koje imam – upoznaje nas sa situacijom hrabra majka Zorica koja suznim očima, punim ponosa, priča o svojim ćerkama.
Otac Miroslav nekada je radio u Srbija Šume dok je danas penzoner sa penzijom od 14.000 dinara. Majka Zorica zbog bolesti ne može da radi pa prima socijalnu pomoć od 5.000 dinara. Za devojčice dečiji dodatak iznosi ukupno 9.000 dinara.Stari nameštaj, kreveti na kojima devojčice spavaju, pokućstvo koje nekako odoleva zubu vremena – uslovi života koji su daleko od idealnih. Ni spoljšnjost kuće nije u boljem stanju – gola cigla, bez fasade, pokazuje nam da je ovoj porodici pomoć hitno potrebna.

Ovu kuću sam krenuo da gradim pre pet godina, ali poslednjih četiri nisam mogao da uložim ni ekser u nju jer nam gotovo sav novac odlazi na lečenje devojčica. Na preglede u Beograd idemo pet-šest puta godišnje – rekao nam je otac Miroslav o nedaćama sa kojima se suočavaju.
Na oko sedam ari zemlje porodica uzgaja povrće i voće za svoje potrebe. Imaju konja i kobilu koji ocu Miroslavu olakšavaju obavljanje poljoprivrednih radova i služe za izvlačenje drva kada, ponekad, ide u nadnicu.

Imamo dozvolu od tate da jašemo kobilu, a često volimo i da pomognemo ocu kada ide u nadnicu – govori nam najstarija Mladena.

POMOĆ

ČačakIvanjicaSrbi za Srbe

ЋИРИЛИЦА