loading

Pomozimo maloj Milici da ima srećnije detinjstvo

http://www.glaszapadnesrbije.rs/258219/Pomozimo-maloj-Milici-da-ima-srecnije-detinjstvo/

http://www.glaszapadnesrbije.rs/258219/Pomozimo-maloj-Milici-da-ima-srecnije-detinjstvo/


Već od prve godine, život male Milice Tutunović (6), prema rečima njenih roditelja, Zorana i Ane iz sela Rajac kod Čačka, obeležen je nesalomivom željom da njihova mezimica progleda, jer je rođena slepa zbog katarakte na oba oka. Ali, i neverovatnoj upornosti čitalaca „Vesti“ iz celog sveta da svojim novčanim prilozima pomognu da Milica progleda i da, kao i svako dete, uživa u svom odrastanju.

Milica je zahvaljujući novcu koji je pre četiri godine prikupljen u rekordnom vremenu, a reč je o značajnoj sumi novca koji je bio potreban za operaciju u Kalugi, u Rusiji, progledala. Međutim, borba Tutunovića za njeno potpuno ozdravljenje i danas traje.

Kao oficir koji je dobrovoljno napustio vojsku imam vojničku čast koja mi nalaže da sebi i drugima javno kažem da naša Milica nikada ne bi progledala da nije bilo časnih ljudi iz sveta koji su nam pomogli da prikupimo novac za operaciju i deo rehabilitacije. Prema gruboj računici, lečenje je koštalo oko 13.000 evra. Nažalost, našim mukama tu nije bio kraj. Uprkos tome što je Milica progledala, ostale su brojne posledice u njenom razvoju. Pored toga i jedna od važnih stavki za spas i poboljšanje njenog vida, a to su očne stimulacije u Novom Sadu – započeo je priču Zoran Tutunović, otac Marije (12), Anđelije (10), Stojke (8) i Milice (6).




U međuvremenu, desilo se i nešto čemu se niko nije nadao, budući da je Zorana napustila supruga, kao i njihove četiri ćerkice, od kojih je najmlađa Milica, dete sa posebnim potrebama.

Ne znam ni sam šta bih vam rekao. Svakako, gledajući sa ove distance, dve godine kasnije, naš razvod je bio i najbolja moguća odluka. Meni je ostalo da se borim za decu kako umem i znam, i pravo da vam kažem, mnogo je teško. Koliko god radio i šta god radio, ne mogu dovoljno da zaradim kako bih Milici obezbedio preko potrebne stimulacije, odlaske kod logopeda i sve što uz to ide. Porodicu izdržavam od onoga što zaradim od danonoćnog rada sa trimerom za krčenje šiblja pored puteva, dvorišta, zaparloženih njiva… i nemamo više nikakvih primanja. Zato sam ponovo u potpuno beznadežnoj situaciji i prinuđen da se još jednom obratim dobrim ljudima za pomoć – iskreno će Zoran.

Istina, život njegove male Milice u totalnom mraku ostavio je ozbiljne posledice, pa je i posle uspešne operacije nakon koje je progledala nastavljena borba za njeno ozdravljenje. Iako su prevalili veći deo puta, Zoran je često vodio Milicu na rehabilitaciju u Novi Sad kako bi uz pomoć medicinskih metoda vratili izgubljeno vreme u njenom razvoju.



POMOĆ

ČačakGlas zapadne SrbijeMilica TutunovićpomoćRajac

ЋИРИЛИЦА