loading

Iz stare jednosobne brvnare, sa vrha Jelice i uprkos čamotinji Čubrići poručuju da neće sa dedovine

https://www.srbizasrbe.org/iz-stare-jednosobne-brvnare-sa-vrha-jelice-i-uprkos-camotinji-cubrici-porucuju-da-nece-sa-dedovine/

https://www.srbizasrbe.org/iz-stare-jednosobne-brvnare-sa-vrha-jelice-i-uprkos-camotinji-cubrici-porucuju-da-nece-sa-dedovine/


Iako idilična slika proplanka na kojem žive i pogled koji koji doseže do susednih planina istinski prijaju oku, ispod krova tog kućerka krije se velika muka i nemaština porodice Čubrić. To čak i nije kuća, vodi se kao pomoćni objekat. Čine je jedna sobica u kojoj žive i jedna manja ostava.

Žena Slavica i deca Sanja (18), Maja (14), Marija (6) i Čeda (1) spavaju u toj sobici na svega jednom krevetu, pored kojeg na podu postavimo još jedan dušek. U ostavi sam napravio ‘krevet’ tako što sam na drvene palete stavio dušek. Verujte mi da nemam gde da skladištim ni 50 kila brašna – priča domaćin Milan.



Ispucao plafon, loši prozori, velika hladnoća deo su njihove surove svakodnevnice. Kroz krov i pukotine vetar seče kao nož.

Ovde vetar dosadi, u stanju je da skine obučenog čoveka. Kupatilo nemamo, već se kupamo ispred kuće. Zato sam je obložio limom da ne dohvaće voda. Poljski toalet nam je tu na dvadesetak metara. Od svih novotarija savremenog sveta u kući jedino imamo struju, a i to kad ne besne nevreme i mećava. To redovno plaćam jer ne želim da decu lišim svetlosti bar te jedne sijalice koju imamo – dodaje Milan.




Ima Milan i stari telefon preko kojeg se jedva čuje, ali ne želi da kupi drugi da bi imalo za decu. Od bele tehnike imaju samo šporet i frižider, a vodu donose iz bunara koji je na preko 100 metara od kuće. Ipak, kod ovog čoveka u avliji je sve „pod konac“ i ne može se videti niti jedna travka da je viša od druge. O domaćinstvu se brižljivo brinu:

Takav sam čovek, pedantan. Svaki list koji padne pokupimo. Uvek volim red, bilo da radim za sebe ili druge. Bože sačuvaj da prljavu lopatu unesem u šupu. Mi, inače, živimo od socijalne pomoći i dečijeg dodatka. Ponekad i zaradim koji dinar na dnevnicu. Radio bih ja i više, ali uvek moram da budem blizu kuće jer mi žena i najstarija ćerka boluju od epilepsije. Kod te bolesti se nikada ne zna kada će im biti potrebna moja pomoć.



POMOĆ

ČačakČuburićiJelicaLučaniSrbi za Srbe

ЋИРИЛИЦА