loading

Beskućničke komune: Sava Bimbašić

https://adra.org.rs/2020/01/13/beskucnicke-komune-sava-bimbasic/

https://adra.org.rs/2020/01/13/beskucnicke-komune-sava-bimbasic/


Prema nekim nezvaničnim procenama u Beogradu postoji između četiri i pet hiljada beskućnika. Jedan od njih potpuno se izdvaja svojim načinom života od ostalih.



Sava Bimbašić, kojeg mnogi nazivaju prvim uličnim socijalnim radnikom, rođen je 1967. godine i živi na ulici od svoje sedme godine. Odrastao je na Dorćolu. Njegovi otac i majka su se ubrzo razveli, nakon čega je ostao da živi sa ocem i dedom. Deda je umro kada je on imao sedam godina, otac je počeo da ga maltretira i tada mu je kao jedini izlaz ostalo samo bekstvo na ulicu. Sa ulice nakon izvršenja krivičnog dela odlazi u Zavod za vaspitanje dece i omladine Beograd, poznatiji kao “Vasa Stajić”, odakle beži nakon godinu dana. Prvo u Austriju, a zatim i u Italiju gde je radio kao vozač jedne od prvih privatnih firmi za dostavu pošte. Tamo je odlično zarađivao i živeo. Bio je poznat po brzini isporuke i nadimku “Drago” koji mu je usput neko prišio. U Milanu je ostala i njegova porodica: žena i troje dece. Sada ima 53 godine i svo to vreme od sedme do pedeset i treće proveo je na ulici. Na ulici je upoznavao ljude, u mladosti stvorio porodicu sa devojkom koju je znao odmalena – “na klupi u parku” kako sam kaže, na ulici je ostao i do danas.

U poslednjih petnaest godina on se bavi jednim ozbiljnim i iscrpljujućim poslom, za kojim ne bi bilo potrebe da se vlasti ove države samo malo više pozabave pitanjem beskućništva, ekstremnog siromaštva i siromaštva uopšte. Naime, on pronalazi kuće u kojima pravi komune beskućnika. Ne, nisu to skvotovi, to su prave kuće koje Sava pronalazi šetajući gradom i koje adaptira i sređuje tako da drugi beskućnici koje dovede da žive tu sa njim tu imaju mesto za spavanje i život. Pomenuo sam reč skvot jer Sava ne voli kada se za mesta koja on, kako sam kaže, “uzurpira dok neko ne dođe i ne kaže da tu ne može da bude”, govori tako, kada se on trudi da uvek pronađe kuće koje su pogodne za normalan život. On ne voli reč skvot jer ne voli ni rečnik nevladinog sektora (NVO). Strašno se nervira kada mu neko od ljudi koji rade u NVO dođe i kaže “imao sam trening ove nedelje”. Sava je u tim situacijama najčešće ciničan pa krene da ispituje osobu da li trenira fudbal, košarku ili možda boks? Prema njegovom mišljenju, to što se u NVO sektoru naziva treningom jednostavno treba da se zove obuka, zato što i jeste obuka, baš kao što su i kuće u kojima on podiže svoje komune kuće a ne skvotovi.

POMOĆ

ADRABeogradbeskućnici

ЋИРИЛИЦА